Redovito citam izvrstan blog Istoka Pavlovića , pa sam naisao na njegov zanimljiv osvrt na Twitter i Facebook korisnike u Srbiji, isto bih mogao primjeniti za hrvatsku scenu. U Hrvatskoj imamo cca 1.400.000 korisnika Facebooka i cca 19.000 korisnika Twittera (aktivnih 7.000). Cesto drzim predavanja o drustvenim mrezama - Web::Edukacija i SMM seminar (Mirakul), i primjecujem porast interesa za Twitterom. Cak se nedavno razvila i prica oko ROI-a na Twitteru, naime istina je da ponekad preveliko ulaganje u Twitter ne mora znaciti direktan povrat investicije. Opet, Google voli Twitter, Google to nagradjuje boljom pozicijom na organic trazilici, takodjer mediji vole Twitter, stoga prednosti Twittera su velike. Cak sam i svjedocio situacijama u kojima sam bio angaziran i u kojima je neki proizvod prodavan vise puta upravo putem Twittera.
Da se ne raspisujem dalje, prenosim blog post Istoka Pavlovića (izvorno - http://www.istokpavlovic.com/blog/razlika-izmedu-fejsbuka-i-tvitera-zasto-tviter-korisnici-vrede-vise/ )
Mnoge domaće firme i političke stranke razmišljaju na sledeći način: Na Fejsbuku ima 2 miliona ljudi, na Tviteru 50.000, što je zanemarivo malo u odnosu na Fejsbuk, i onda se uopšte ne bave Tviterom.
Potpuno je nedopustivo da neko ko za sebe tvrdi da poseduje i gradi nekakav brend razmišlja na taj način. Kao da imaju tezgu na buvljaku pa “daj da pomerim tezgu pored ulaza, prodaće se više čarapa”.
Poenta je u sledećem: za velike brendove i političke partije prosečan Tviter korisnik vredi mnogo, mnogo više od prosečnog korisika Fejsbuka. Na Tviteru se nalaze takozvani early adoptersi, opširnije o tome imate u mom tekstu o difuziji inovacija.
Prosečan korisnik Twittera je dakle early adopter, osoba koja ima dosta uticaja na neki svoj krug ljudi, koja inovira ideje u društvo i menja javno mnjenje u svojoj mikrozajednici.
Sa druge strane, prosečan korisnik Fejsbuka je klasičan mediokritet koji kači slike svog bicepsa sa plaže iz Budve i uticajan je jedino na svoju babu da mu napravi sarmu.
“Gde su bre slike na ovom Tviteru? Šta me briga šta piše ova, ‘oću da je vidim u kupaćem!”
Ljudi, da banalizujemo stvari do krajnjeg minimuma, većina ljudi će reći “Na Fejsbuku ima slika, na Tviteru nema”.
Tih 50.000 ljudi koji su došli na Tviter, došli su tu da bi svojim rečima i mislima nekako uticali na društvo oko sebe. To su ljudi koji imaju dara za komunikaciju, PR, uticaj na ljude i nametanje mišljenja. Govorim o proseku, naravnu, ima i na Tviteru autističnih ludaka.
Sa druge strane, od ovih dva miliona ljudi na Fejsbuku, njih 1.900.000 je tu došlo da bi se švalerali i/ili igrali igrice. Njima kad pokažete Tviter, reći će “šta je bre ovo, nema slika, čemu ovo služi? Gde su ribe? Pa dobro, vidim da je ovo žensko, ali nema slika, samo neke njene rečenice, šta će mi to.”
Dakle, sa ovakvom postavkom stvari došlo je do segmentacije ljudi, a vi i sami možete zaključiti kakav tip ljudi je na Tviteru.
Plus – tehnički gledano, potencijal Tvitera za širenje informacija je mnogo veći. Profili na Tviteru su uglavnom javni i broj pratilaca je neograničen. Profili na Fejsbuku su uglavnom zaključani za javnost i vrlo ograničen broj ljudi vidi šta neko postavlja. Na Fejsbuku ima mnogo više cenzure i masu stvari će vam ukloniti pa čak i ugasiti profil, a na Tviteru možete postovati šta god.
Većina Tviteraša ima i nalog na Fejsbuku, ali će na Tviter uvek postavljati inteligentnije i društveno angažovanije stvari nego na Fejsbuk.
Tviter korisnici vrede mnogo više
Ovde govorim o čisto marketinškoj vrednosti, da ne bude zabune da zagovaram nekakav elitizam. Ako posmatramo sa strane Boga, ili u šta god verujete, svi ljudi vrede isto, i onaj prosjak na ulici bez kompjutera i Tviteraš. Ali, ako merimo marketinšku vrednost, prosečan Tviter korisnik vredi mnogo više od prosečnog Fejsbuk korisnika. Ovo, podvlačim, važi za velike brendove, za mali biznis računica “ovde ima više naroda, udri tamo” je potpuno opravdana.
Amerikanci su ovo davno shvatili, te su njihovi političari tamo najaktivniji na Tviteru.
Eto, toliko o tome, a sad možete da tvitnete ovaj tekst :)
----
Za kraj bih dodao, princip drustvenih mreza je manje/vise isti, bitan je alat koji koristimo, danas je trend Twitter i Facebook, tko zna sto ce nam buducnost donijeti :).
Ovde govorim o čisto marketinškoj vrednosti, da ne bude zabune da zagovaram nekakav elitizam. Ako posmatramo sa strane Boga, ili u šta god verujete, svi ljudi vrede isto, i onaj prosjak na ulici bez kompjutera i Tviteraš. Ali, ako merimo marketinšku vrednost, prosečan Tviter korisnik vredi mnogo više od prosečnog Fejsbuk korisnika. Ovo, podvlačim, važi za velike brendove, za mali biznis računica “ovde ima više naroda, udri tamo” je potpuno opravdana.
Amerikanci su ovo davno shvatili, te su njihovi političari tamo najaktivniji na Tviteru.
Eto, toliko o tome, a sad možete da tvitnete ovaj tekst :)
----
Za kraj bih dodao, princip drustvenih mreza je manje/vise isti, bitan je alat koji koristimo, danas je trend Twitter i Facebook, tko zna sto ce nam buducnost donijeti :).
